Conjugation of укочити
ukǒːt͡ʃitito become stiff, numb, rigid, hard; to benumb Ver definición completa →
Svršeni vid
Infinitiv
| — | укочити |
Prezent
| ja | укочим |
| ti | укочиш |
| on / ona / ono | укочи |
| mi | укочимо |
| vi | укочите |
| oni / one / ona | укоче |
Aorist
| ja | укочих |
| ti | укочи |
| on / ona / ono | укочи |
| mi | укочисмо |
| vi | укочисте |
| oni / one / ona | укочише |
Perfekt (m. r.)
| ja | укочио сам |
| ti | укочио си |
| on / ona / ono | укочио је |
| mi | укочили смо |
| vi | укочили сте |
| oni / one / ona | укочили су |
Futur prvi
| ja | укочит ћу |
| ti | укочит ћеш |
| on / ona / ono | укочит ће |
| mi | укочит ћемо |
| vi | укочит ћете |
| oni / one / ona | укочит ће̄ |
Kondicional I (m. r.)
| ja | укочио бих |
| ti | укочио би |
| on / ona / ono | укочио би |
| mi | укочили бисмо |
| vi | укочили бисте |
| oni / one / ona | укочили би |
Imperativ
| ti | укочи |
| mi | укочимо |
| vi | укочите |