Conjugation of гукнути
ɡǔːknutito get talking, break silence (say something that has been kept hidden or undisclosed) Ver definición completa →
Svršeni vid
Infinitiv
| — | гукнути |
Prezent
| ja | гукнем |
| ti | гукнеш |
| on / ona / ono | гукне |
| mi | гукнемо |
| vi | гукнете |
| oni / one / ona | гукну |
Aorist
| ja | гукнух |
| ti | гукну |
| on / ona / ono | гукну |
| mi | гукнусмо |
| vi | гукнусте |
| oni / one / ona | гукнуше |
Perfekt (m. r.)
| ja | гукнуо сам |
| ti | гукнуо си |
| on / ona / ono | гукнуо је |
| mi | гукнули смо |
| vi | гукнули сте |
| oni / one / ona | гукнули су |
Futur prvi
| ja | гукнут ћу |
| ti | гукнут ћеш |
| on / ona / ono | гукнут ће |
| mi | гукнут ћемо |
| vi | гукнут ћете |
| oni / one / ona | гукнут ће̄ |
Kondicional I (m. r.)
| ja | гукнуо бих |
| ti | гукнуо би |
| on / ona / ono | гукнуо би |
| mi | гукнули бисмо |
| vi | гукнули бисте |
| oni / one / ona | гукнули би |
Imperativ
| ti | гукни |
| mi | гукнимо |
| vi | гукните |