Conjugation of ударить
/[ʊˈdarʲɪtʲ]/то же, что стукнуть; нанести резкий толчок или тычок Ver definición completa →
Совершенный вид
Инфинитив
| — | уда́рить |
Прошедшее время
| он | уда́рил |
| она | уда́рила |
| оно | уда́рило |
| они | уда́рили |
Будущее время
| я | уда́рю |
| ты | уда́ришь |
| он / она / оно | уда́рит |
| мы | уда́рим |
| вы | уда́рите |
| они | уда́рят |
Повелительное наклонение
| ты | уда́рь |
| вы | уда́рьте |