← izučiti — definition

Conjugation of izučiti

Regular CEFR B1

izǔt͡ʃiti

to bring (someone) to mastery by teaching, to teach thoroughly Ver definición completa →

Svršeni vid

Infinitiv

—

izučiti

Prezent

ja	izučim
ti	izučiš
on / ona / ono	izuči
mi	izučimo
vi	izučite
oni / one / ona	izuče

Imperfekt

ja	izučih
ti	izuči
on / ona / ono	izuči
mi	izučismo
vi	izučiste
oni / one / ona	izučiše

Perfekt (m. r.)

ja	izučio sam
ti	izučio si
on / ona / ono	izučio je
mi	izučili smo
vi	izučili ste
oni / one / ona	izučili su

Perfekt (ž. r.)

ja	izučila sam
ti	izučila si
on / ona / ono	izučila je
mi	izučile smo
vi	izučile ste
oni / one / ona	izučile su

Perfekt (s. r.)

ono	izučilo je

Futur prvi

ja	izučit ću
ti	izučit ćeš
on / ona / ono	izučit će
mi	izučit ćemo
vi	izučit ćete
oni / one / ona	izučit ćē

Kondicional I (m. r.)

ja	izučio bih
ti	izučio bi
on / ona / ono	izučio bi
mi	izučili bismo
vi	izučili biste
oni / one / ona	izučili bi

Kondicional I (ž. r.)

ja	izučila bih
ti	izučila bi
on / ona / ono	izučila bi
mi	izučile bismo
vi	izučile biste
oni / one / ona	izučile bi

Imperativ

ti	izuči
mi	izučimo
vi	izučite

Practice this verb →

More conjugations

izumeti izumirati izumiti izumjeti izumreti izumrijeti izuti izuvati