Conjugation of dičiti
dǐːt͡ʃitito boast with, to brag about, to pride oneself on Ver definición completa →
Nesvršeni vid
Infinitiv
| — | dičiti |
Prezent
| ja | dičim |
| ti | dičiš |
| on / ona / ono | diči |
| mi | dičimo |
| vi | dičite |
| oni / one / ona | diče |
Imperfekt
| ja | dičah |
| ti | dičaše |
| on / ona / ono | dičaše |
| mi | dičasmo |
| vi | dičaste |
| oni / one / ona | dičahu |
Perfekt (m. r.)
| ja | dičio sam |
| ti | dičio si |
| on / ona / ono | dičio je |
| mi | dičili smo |
| vi | dičili ste |
| oni / one / ona | dičili su |
Perfekt (ž. r.)
| ja | dičila sam |
| ti | dičila si |
| on / ona / ono | dičila je |
| mi | dičile smo |
| vi | dičile ste |
| oni / one / ona | dičile su |
Perfekt (s. r.)
| ono | dičilo je |
Futur prvi
| ja | dičit ću |
| ti | dičit ćeš |
| on / ona / ono | dičit će |
| mi | dičit ćemo |
| vi | dičit ćete |
| oni / one / ona | dičit ćē |
Kondicional I (m. r.)
| ja | dičio bih |
| ti | dičio bi |
| on / ona / ono | dičio bi |
| mi | dičili bismo |
| vi | dičili biste |
| oni / one / ona | dičili bi |
Kondicional I (ž. r.)
| ja | dičila bih |
| ti | dičila bi |
| on / ona / ono | dičila bi |
| mi | dičile bismo |
| vi | dičile biste |
| oni / one / ona | dičile bi |
Imperativ
| ti | diči |
| mi | dičimo |
| vi | dičite |