Conjugation of upriličivati
uprilit͡ʃǐːʋatito prepare, arrange (conversation, meeting etc.) Ver definición completa →
Nesvršeni vid
Infinitiv
| — | upriličivati |
Prezent
| ja | upriličujem |
| ti | upriličuješ |
| on / ona / ono | upriličuje |
| mi | upriličujemo |
| vi | upriličujete |
| oni / one / ona | upriličuju |
Imperfekt
| ja | upriličavah |
| ti | upriličavaše |
| on / ona / ono | upriličavaše |
| mi | upriličavasmo |
| vi | upriličavaste |
| oni / one / ona | upriličavahu |
Perfekt (m. r.)
| ja | upriličavao sam |
| ti | upriličavao si |
| on / ona / ono | upriličavao je |
| mi | upriličavali smo |
| vi | upriličavali ste |
| oni / one / ona | upriličavali su |
Perfekt (ž. r.)
| ja | upriličavala sam |
| ti | upriličavala si |
| on / ona / ono | upriličavala je |
| mi | upriličavale smo |
| vi | upriličavale ste |
| oni / one / ona | upriličavale su |
Perfekt (s. r.)
| ono | upriličavalo je |
Futur prvi
| ja | upriličavat ću |
| ti | upriličavat ćeš |
| on / ona / ono | upriličavat će |
| mi | upriličavat ćemo |
| vi | upriličavat ćete |
| oni / one / ona | upriličavat ćē |
Kondicional I (m. r.)
| ja | upriličavao bih |
| ti | upriličavao bi |
| on / ona / ono | upriličavao bi |
| mi | upriličavali bismo |
| vi | upriličavali biste |
| oni / one / ona | upriličavali bi |
Kondicional I (ž. r.)
| ja | upriličavala bih |
| ti | upriličavala bi |
| on / ona / ono | upriličavala bi |
| mi | upriličavale bismo |
| vi | upriličavale biste |
| oni / one / ona | upriličavale bi |
Imperativ
| ti | upriličuj |
| mi | upriličujmo |
| vi | upriličujte |